Mnogi vlasnici preduzeća, kada čuju da im je radionica vruća, odmah pomisle:
Dodajte još opreme.
Povećajte protok vazduha.
Povećajte kapacitet.
Ali nakon detaljnijeg pregleda, problem u mnogim radionicama nije u tome što klima uređaj nije dovoljno jak, već u tome što je pristup hlađenju bio pogrešan od samog početka. Radionica nije kancelarija.
Kancelarije daju prioritet jednoobraznoj udobnosti.
Radionice se odnose na specifične uslove rada.
Neka područja imaju mašine koje proizvode značajnu toplotu, neka imaju koncentrisano osoblje, neka imaju visok nivo prašine, a neka su jednostavno prolazi.
Ako cijelu radionicu tretirate kao ravan, dvodimenzionalni-prostor, najčešći rezultat je: vlasnik smatra da je potrošio mnogo novca.
Zaposleni se i dalje žale na vrućinu.
Menadžeri opreme nastavljaju da se bore s održavanjem.
Zaista prikladan pristup za proizvodne radionice nije jednostavno „instalirati veću mašinu“.
Umjesto toga, radi se o tome da se prvo odredi:
Da li ova radionica treba da ima sveobuhvatnu pokrivenost klimatizacijom ili bi trebala biti ograničena na određene radne stanice? Da li prioritet treba biti kontrola visoke temperature ili bi se kontrola prašine i operativna stabilnost trebali razmatrati zajedno? Sistemi klimatizacije poput onih iz Dongkea, posebno dizajnirani za radionice, nisu baš prikladni za sve prostore. Pogodniji su za velika, prašnjava proizvodna okruženja s dugim radnim satima i većom osjetljivošću na protok zraka i stabilnošću.
Na kraju krajeva, ne radi se o prikazivanju mogućnosti opreme,
već o pomoći da izbjegnete uobičajene zamke kada je u pitanju upravljanje radionicom. Mnogi vlasnici preduzeća na kraju propadnu ne zato što nisu voljni da troše novac,
već zato što troše novac, ali pogrešno shvataju problem od samog početka. Vruća radionica nije nužno zbog nedovoljne klimatizacije. Vjerovatnije je to zato što fabričkim problemima pristupate s kancelarijskim načinom razmišljanja.